Thanks very much to: Teich & Bellich

nedjelja, 31.08.2008.

'Cause i've heard the whispered words ...i want to be there for you.

Poslusajte pjesmu od Flyleaf-There for you. Savrseno se uklapa sa postom.

-Leona, sta da obucem?? – Alyssin glas mi je parao usi ujutru.
-Otkud bih ja to trebala znati? – odgovorila sam joj nevoljno, citajuci Vjesticiji Vrisak. Odmah da kazem da ja nikada nisam takva prema svojoj sestri, samo sam bila bezrazlozno neraspolozena ovog jutra. A I ona se ponasala kao malena djevojcica, a oduvijek je mrzela da joj se mijesam u stil I I imidz.
-Pa znala si kada sam se spremala za dejt. - dodade ona sarkasticno.
-To su posebne prilike, Alyssa. Ne mogu ti ja svaki dan biti stilista. Pa ti nisi Lindsay Lohan, iako joj slicis! – odgovorila sam joj drsko. Nisam bila raspolozena tog jutra, a ona bas I ne zna da pogodi momenat ponekad. Posebno kad je nesto udari u mozak, popu zaljubljenosti.
-Ali, Lea …
-Slusaj, Alyssa. Ne moras svaki dan biti vamp cura! Decki se pale na tebe I bez crne sminke I odjece! Billu se, uostalom, svidjas takva kakva si! Iako, posteno, priznajem, vise mu odgovara moj fazon … - dodala sam narcisoidno, ne bih li je malo podbadala jer me je zivcirala.
-LEONA! Nemoj to da mi radis!
-Sta si se odmah napalila, salim se. Ajde, oblaci se I mr’s napolje, zelim malo privatnosti. – rekla sam joj iskreno I zadubila se u knjigu. Ona me je pogledala namrgodjeno I nastavila je kopati po ormaru. Medjutim, proslo je 15 minuta a ona je nestala u ormaru kao da se tamo uselila.
-Stakoru, planiras li nekada izaci iz te rupe? To nije tvoja kuca, vec tvoje odjece! – rekla sam joj, sklapajuci knjigu.
-Kad bi mi ponudila malu pomoc, rado bih izasla I dopustila odjeci da zivi slobodno!
-Ajde, evo, idem … - rekla sam I ustala. Slogirala sam se kada sam dosla do ormara. – Ti si napravila dzumbus, Alyssa!!! Vjeruj mi, ja to necu skupljati!
-Sta da obucem? Ovo ili ovo? – nije obracala ona paznju na moj slog. Drzala je u rukama dvije odvratne, babske haljine za zimu.
-Alyssa, ti se oblacis kao McGonagallica! – rekla sam joj nervozno te zasla u ormar. Nasla sam dugu, crnu haljinu I bacila joj u ruke. – To obuci. I gubi se!
-Lea, znala si da te volim, zar ne? – nakezila se veselo I zagrlila me poput bebe.
-Dobro, da, jesam, ajde … - govorila sam gurajuci je, pomalo grubo, od sebe. Nisam imala te izlive emocija niti sam ih voljela. Kada je napokon otisla, ja sam se vratila u svoj krevet. Pandora mi je dosla u krila I pocela da prede. Na zalost, mom citanju je dosao kraj kada I knjizi te sam si morala smisljati novu zabavu. Odlucila sam izaci, kada sam primjetila kroz prozor da je dosta ljudi napolju. Odmah sam mogla prepoznati Rowenu, Starza, Nell, Nic I jos mnoge druge kako sjede na nasem standardnom mjestu. Ogrnula sam ogrtac I izasla.
Pahuljice su veselo parale vazduh, a sve oko mene se bijelilo I bljestalo mi u oci. Vesela atmosfera koja je vladala vikendom nije, naravno, zaobisla ni ovo zimsko jutro.. Bilo je hladno. Srecom, ogrtac je bio ocev I to me je grejalo vise nego on sam.
-Ah, ocito nisam jedini koji ispasta. – cula sam muski glas iza sebe I tapat koraka po snijegu.
-Pa …tako nam je sudjeno, zar ne? – rekla sam I okrenula se. Hladnoca me je stipala za obraze a dah mi se ledio dok sam govorila.
-Pored Billa I Alysse? Ou jea, definitivno. – nasmejao se on. – Imas li drustvo ili ti se mogu prikljuciti?
-Mozes mi se prikljuciti, Tome. – rekla sam. Par sekundi smo cutali, dok nismo sustigli jedno drugo I dok nismo isli istom brzinom, tj, najnormalnije setali po snegu.
-Paaaaaa …sta ti radis ovih dana? – upitao me on.
-Ispastam zbog Alysse. – odgovorila sam mu te smo se oboje nasmejali. – Ti?
-I ja zbog Billa. Zamisli kretena, jutros me je probudio da me pita sta da obuce! Ponasa se kao pravi peder ponekad. – rekao je Tom neraspolozeno.
-Alyssa meno to radi otkad su prohodali. Pa, nisam ja njen stilista! Ocito je jos uvijek drmaju tinejdzerske bubice. Ona je, po inteligenciji, dijetetu od 14 godina. I ne cudi me sto se Sean I ona tako dobro slazu zadnjih dana. Umisljena djeca. – govorila sam neraspolozeno.
-Tako je nesto sa Billom. Ah, nasla se dva djeteta. Neka ih. Rijetko je ko zreo u nasoj generaciji. Svi, ili pokusavaju da vrate vrijeme iz pocetka puberteta ili su zaista ostali na tom stadijumu. – rekao je on nervozno, dok sam ja cistila Herdijanderom jednu klupicu od snijega. Kada smo seli, razgovor se nastavio.
-Ah, videcu kako ce nadoknaditi zadacu. – rekla sam u jednom momentu ja.
-Ako, sada oni izvode. Pitat cu ih kad oni, na isti nacin, budu ispastali zbog nas. – govorio je on, pomalo pakosno.
-Mah …ispastat ce jednom, to je sigurno. Smejat cu se Alyssi tada. – nisam shvatila poentu njegove recenice.
-I ja cu Billu ..- rekao je I poljubio me. Tek tad sam shvatila sta je mislio pod onom recenicom: “Pitat cu ih kad oni, na isti nacin, budu ispastali zbog nas.”Bila sam iznenadjena I zatecena. Slatki ukus njegovih mekanih, svilenih usana mi je bio dobrodosao, dok mi je nezan poljubac grejao usne. Posteno, ovo sam tako dugo cekala!
Kada smo se odvojili, pogledao me je nekako drugacije nego inace.
-Sta tebi odjednom bi, poslije svih ovih godina? – upitala sam ga. Da, zaista. Tom I ja smo bili jako dobri prijatelji jos od obdanista.
-Vjerovatno isto sto I Billu I Alyssi. – nasmejao se.
-Daj, ali oni se nikada nisu druzili!
-Vjerovatno su me onda privukle cinjenice koje sam znao o tebi iz druzenja. Slazes se savrseno samnom, razumes me. – govorio je. Jednostavno, I ja sam se osjecala isto godinama. Ovo je nekako bio momenat moje slabosti, nikada sebi ne bih dozvolila ovo. Niti da se onako ponasam prema Alyssi. Ocito mi je tog dana bila losa karma. Alyssa nije vjerovala u to, ali neke stvari iz mracne magije se upravo na karmi baziraju. Ali, samo je Tom mogao to razumeti …cak ni Bill nije imao toliki uvid u mracnu magiju kao on. I njih su roditelji poodvajali od malena. Samo oni nisu imali jednog daveza …tocnije, jednog Seana da ih oblece sa svojim perverznim pricama koje nisu imale nikakvog smisla.
-I ti mene razumes. Drago mi je zbog toga. – rekla sam. On me je zagrlio.
-Bille, nemooooj … - culi smo neki kikot I odmah se otrgli jedno od drugog. Bill I Alyssa su se gadjali snijegom, grlili I gurali, a u period izmedju toga, ljubakali.
-Oh Boze, sramote nas. – rekao je Tom s’nevericom.
-Slazem se sa …tobom. – rekla sam, posmatrajuci ih potpuno identicnim pogledom. Zatim sam se trgla. –Tome, ne lupetaj, mozda smo I mi sramotili njih! Sta smo do malopre radili?! – upitala sam ga pomalo ljutito.
-Mi njih NIKAKO ne mozemo da sramotimo, oni su rodjeni osramoceni. – nasalio se Tom te se potom nasmejasmo. – A mi …mi se nismo valjali po snegu, mi smo se samo poljubili. Sta je tu lose?
-A sta je lose u tome sto se oni valjaju? – ispade iz mene. – Mislim, lose je, ali …
-Kazes da nije, a? – rece Tom I nadize obrvu.
-Lose je, ali ne toliko kao sto se tebi cini …
-Ah, pa gotova si! – rece on I ja sam shvatila da bi bilo bolje da dam tabanima vatru prije no sto on mene dohvati da valja po snijegu.
-NEMOOOOOJ! – vristala sam niz dvorista dok me je on sustizao. Uhvatila sam se za njegove ruke I nisam mu dozvolila da me obori. Ako obori mene, oborice I sebe. Vristali smo I kikotali se.
-Le …ona? – cula sam Alyssu.
-Aha, tu si! – rekla sam ja I pustila Toma.
-Mi smo tu …a vi? –rece Bill, grleci je.
-Na Marsu smo, Bille! Vidis valjda da stojimo pred vama! – rece Tom ironicno I prekrsti ruke. – Vas dvoje nas strasno sramotite.
-Ah, dragi Tome. A sta si ti radio do malopre? Pokusao da mi od sestre napravis santu leda? Odjebi. – rece Alyssa drsko. Ponekad sam tako ponosna na moju mladju sestru. Pokupila je, napokon, nesto I na mene. LoL.
-Idemo mi jos malo da se zezamo. – rece Bill I pozdravi se sa nama.
-Videcemo se za vrijeme rucka, Lea! – dobaci mi Alyssa, prije no sto je Bill gurnu opet.
-Malo smo nepravedni. – rekla sam Tomu.
-Mislis ...?
-Definitivno. – rekla sam I tresnula mu grudvu u lice. Zamisljajte koliko sam nadrljala zbog toga.

Post by: Lea

Evo posta. Nadam se da vam se svidja. Kuckala sam ga dok mi se straaaasno spavalo. Medjutim, kad je Tom tu, ima I inspiracije ...
Ajde, pa sretno svima u novoj skolskoj godini, puno srece i petica zelimo!

Sve vas volimo i ljubimo,
Stain Sisters

petak, 01.08.2008.

My date is great!

Bila je subota ujutro. Digla sam se oko 8 sati, što je bila prava rijetkost za mene. Sjetila sam se da danas izlazim sa Billom u Hogsmead, te kada sam vidjela svoje lice u ogledalu, nisam mogla vjerovati. Htjela sam bacati stvari u ogledalo. Htjela sam sve samo da ne vidim ono što je ispred mene. Ali to je bilo nezamislivo. Djevojka u ogledalu, nije uopće ličila na mene. Bila sam sva neuredna, što nikad nisam bila. Zaderala sam se. Bolje rečeno zavrištala. Moj vrisak je očito probudio Leu.
-Allyssa, goni se u pakao-rekla je te me pogodila jastukom. No ipak me pogledala krajičkom oka.
-Zaboga, Allyssa, što se to desilo sa tobom? Kao da te krava jutros prožvakala!-smijala se Lea, ali jako čudno, zbog čega sam pomislila da će se ugušiti.
-Nije-smiješno –zaškripila sam ustima. Ni glas mi nije bio isti. Na to se Lea samo nasmijala.
-Znaš, mislim da znam kako ti pomoći, my junger sister-rekla je Lea, te sjela pored mene do ogledala.
-Ne zovi me junger sisterkom, samo zato što si starija 2 minute, može?-rekla sam ljuta. Pogledala sam ponovno svoj odraz lica u ogledalu. Imala sam zapetljanu crvenu kosu, sa milijun čvorova, oči su mi poprimile plavi podočnjaci, a vide se i 4 prišta koja su izrasla preko noći, iako sam bila sigurna da sam očistila lice prije spavanja.
-Evo kako.-rekla je Lea, te je prišla svojoj torbi, te iz nje izvadila neku debelu knjigu, novu novcatu, koja je još uvijek bila omotana plastikom. Podigla sam obrvu od čuda, te bacila oko na naslov. Mislim da je bio «Kako se magijom urediti prije spoja». Napravila sam grimasu, te usta uokvirila slovom O.
-Lea, to je najskuplja knjiga na tržištu! Kako si došla do nje?-upitala sam u nevjerici, listajući stranice knjige.
-Bez panike…tata mi je kupio za rođendan-rekla je ponosno. Pogledala sam ju u čudu.
-Mislila sam da nam nije ništa kupio za rođendan.-rekla sam sa tračkom ljubomore. Ona je također primijetila moj izraz lica, pa je napravila grimasu.
-Oprosti…mislila sam da je i tebi nešto kupio…-rekla je te me smjestila u stolicu pred ogledalom.
-Ali danas je samo tvoj dan. Idemo srediti ovo čudovište od kose. Ako ti nisam rekla, izgledaš kao prava vještica!-rekla je. Nisam joj htjela odgovorit na ovo, jer ja jesam vještica. Ali prepustila sam se njenim rukama da me vode.
-Dakle, tražimo, čudo od kose…hm…to je pod Č…tražim tražim…-rekla je Lea, te okretala stranicu za stranicom. Ja sam samo zakolutala očima.
-Lea, nema šanse da nađeš to pod Č…traži radije pod…-rekla sam, no prekinulo me Lein «aha!» kada je očito naišla na pravu stranicu.
-Vidiš da je pod Č. Sada ću pročitati…-rekla je. Nisam bila zabrinuta. Lea je jaka i vješta vještica, i nema te šanse da pogriješi niti sa jednom čarolijom.
-Ako imate problem sa raščupanom kosom, i mislite da je nikad nećete vratiti u prvobitno stanje? Želite ju kao nekad, sjajnu, punu i prelijepu? Jednostavnim pokretom ruke i izgovaranjem riječi Minitriptus, biti će i ljepša nego ikad.-tu je Lea završila, te je uzela štapić i okrenula ga prema mojoj kosi.
-Minitriptus!-izgovorila je tako glatko, snažno, gipko, a opet tako zlo, pakosno i primitivno. Nakon par sekundi zatvorenih očiju, koje sam provela u mraku, napokon sam otvorila oči. Opet sam bila stara ja.
-Hvala ti sister!-rekla sam, te ju zagrlila. Ona je uzvratila zagrljaj koji je bio jako hladan.
-Hej hej, moja All, nije valjda da želiš ići sa svim tim prištevima?-upitala je, te mi ih uklonila nečujnom čarolijom. Skoro sam zaplakala od sreće.
-I da, šminka!-rekla je, te otišla po svoju Toaletnu torbicu, te izvukla tuš, maskaru i sjenilo.
-Lea, ovo je previše primitivno..-rekla sam, ali nisam stigla ni izgovoriti, ona mi je već otvorila maskaru i počela me mazati po trepavicama. Ušutila sam da ne bih samo pogoršala stvar. Podočnjaci su također nestali, čim mi je nanijela malo sjenila ispod očiju. Nakon sekunde, pogledala sam se u ogledalo. Bila sam neizmjerno lijepa…neizmjerno tajanstvena…neizmjerno drugačija…bila sam baš poput Lee!
-Lea…!-povikala sam, ali ona me prekinula.
-Ne, ne moraš mi sada zahvaljivati…-rekla je, te mi stavila prst na usne da me ušutka. Odlučila sam šutiti kako ne bih samo pogoršala stvar. Otišla sam do svog ormara da izvučem svoju dulju, svijetlo-rozu haljinu iz ormara. Čim sam bacila pogled na ormar, mislila sam da ću pasti na dupe.
-Lea, meni nije čudno, ako mi preko noći cijeli moj izgled izobliči, i nisam potpuno svoja, i to na dan svog prvog spoja sa Billom, ali malčice sumnjam da su mi one krave od Parkinsovica malo prčkale po ormaru…-rekla sam, te me je Lea gurnula u stranu. Bacila je samo jedan pogled na moj ormar, te se zaprepastila.
-Jaja, čokolada, zemlja, šmrklji debelog Goyla, dlake iz nosa Malfoya, i izmet od magarca…kako djetinjasto!-rekla je Lea, te izvadila štapić iz svog džepa.
-Accio roza haljina od Allysse!-rekla je, te izvadila moju rozu haljinu. Bila je potpuno uništena…
-Kako primitivno…kako primitivno…no dobro, u jednoj stvari su te spasile..ako si mislila sa ovime pred Billa, onda bi te napucao prvom prilikom. Mislim, što ste mislili? Ići u ovome u crkvu?-upitala je ona. Malo sam se zasramila, vidjevši da je zbilja haljina bila jako zatvorena, i dugih rukava. Ona je glasno ponovila svoj «ccc», te otišla do svog ormara. Izvukla je nešto crno iz njega.
-Evo ti ovo. Ne moraš mi zahvaljivati.-rekla je, te mi u ruke dala to crno. Razvukla sam ti tkaninu po rukama. U njima sam držala crnu haljinicu, bez rukava i naramenica, kratku do koljena, totalno izazovnu, kakva ja nisam nikad bila.
-Lea! Ovo je troduplo manja haljina od moje prijašnje!-zaderala sam se. Ona se nasmijala.
-Zar ne želiš da Parkinsonove umru od ljubomore? Molim te, učini to zbog mene…-rekla je te me molićavo gledala. Nisam mogla odbiti taj pogled.
-Dobro, dobro…ali samo zato jer su Parkinsonove u pitanju-rekla sam, te sam krenula oblačiti tu haljinu. Kada sam ju obukla, izgledala sam potpuno drugačije…kao da je to neka druga osoba ispred mene u ogledalu. Lea se pobijedosno nasmiješila, a ja sam joj uzvratila. Na izlazu sam joj ipak rekla:
-Bez brige, raspitat ću se o Tomu…-rekla sam, te se šeretski nasmijala.
-Ne moraš se raspitivati o tom primitivnom ženskaru…nije moj tip-rekla je, uspješno lažući. Ja sam se zagrizla za usnicu.
-Ne piše tako u tvom dnevniku…-rekla sam, te brzo uzela svoju večernju torbicu, znajući da je ovo objava rata.
-Ti mala… nemoj mislit da te neću gađat Avadom!-rekla je potpuno ljuta, te me počela gađat predmetima. Škripila je zubima, te mi rekla milijun ureda i psovki. Tada sam se posprdno nasmijala.
-Daj molim te Lea! Nisam ni znala da imaš dnevnik..a da ga imaš, nikad ga ne bih čitala…samo sam htjela vidjeti reakciju-rekla sam, bacajući se na pod od smijeha.
-Znaš što? Sada sam još više ljuta!-rekla je, te me počela loviti po sobi. Brzo sam potrčala prema vratima, te joj mahnula dok sam izlazila iz njih.
-Žao mi je, moram ići činiti Parkinsonove ljubomornima…malo posla…-rekla sam.
-Ali kada se vratiš, pazi se dok spavaš…ne obečajem da ću se moći suzdržati!-čula sam njeno deranje po hodniku, misleći, je li to bio sarkazam?
Trčala sam hodnikom. Putem su mi dečki Slytherinci bili zviždali, te su ih njihove djevojke opaljivale šamare. Nasmijala bih se na svaku takvu gestu…
Na izlazu sam naišla na Vick.
-Hej Vick! Što se radi?-upitala sam. Ona me sekundu promatrala, te je onda progovorila.
-Allyssa! Nisam te ni prepoznala…samo mi je glas bio poznat!-rekla je u čudu. Ja sam se nasmijala.
-Čuj, djelo ruku moje sestre-rekla sam. Ona me nasmijano pogledala.
-Samo se pazi Parkinsonovih. Rekle su da će te ugušit na spavanju…-rekla je pa se nasmiješila.
-Hm…nešto slično su i uradile…al okej…curke nemaju privatan život, pa se iskaljavaju na meni…-rekla sam više sarkastično nego ozbiljno.
-Ally, stvarno…sve će uraditi…-pokušavala me uvjeriti Vick. Ja sam samo mahnula rukom.
-Nemaš brige Vick! Uvijek na oprezu sa štapi…ajoj, zaboravih štapić u sobi, kada sam se bila tukla sa Leom…-rekla sam, te me Vick čudno pogledala.
-Ally, ne zanimaju me detalji. Budi na dvostrukom oprezu, i čuvaj mi se.-rekla je, te me zagrlila i otišla natrag unutra. Čekala sam još točno minutu, kada se iz izlaza iz dvorca izašao Bill. Vidjela sam da je obukao nove fancy traperice, i crnu majicu sa natpisom «Imam bolju curu od tebe» te se nasmiješeno približavao meni. Kada mi je prišao, toplo me zagrlio, te mi dao neki bijeli oleandar. Zahvalila sam mu, te mi ga je on umetnuo u kosu. Bio je neizmjerno lijep. Ako je vjerovati glasinama, on je bio potomak Edwarda Cullena, te je, mogu pretpostavljati vampir. Kada sam za to čula, bila sam se nasmijala. Ali sve više vjerujem u te glasine.
-Danas si prelijepa…-rekao je, te mi stavio ruku na leđa, te me tom rukom zagrlio, na moja, gola leđa. Bila sam sretna zbog toga, te smo krenuli prema izlazu. Nekoliko trenutaka smo samo šutili. Godila mi je ta tišina, jer sam promatrala njegovu prelijepu ljepotu. Pogledao me svojim prodornim očima.
-Hoćemo li ići u «Kod tri metle»?-upitao je, te sam mu ja naslonila glavu na njegova prsa.
-Može-rekla sam, te me on zahvalno pogledao. Putem smo većinom razgovarali o Metloboju. Oboje smo obožavali metloboj, i oboje smo bili Vratari, i to izvrsni, možda i najbolji u cijeloj školi. Tu i tamo smo spomenuli Parkinsonove, kako su mi smjestile zbog današnjeg spoja, te me on nasmijao kako će im stavit u sobu miševe i štakore, pa će se opametit. Na to sam se bila jako smijala. Napokon smo ušli u kafić. Sjeli smo u prvi stol na koji smo naišli a da je prazan. Sjeli smo na stolce, jedan nasuprot drugom, te se gledali. Napokon je došla konobarica.
-Što bi ste htjeli?-upitala je. Pogledala sam u Billa, koji mi je uzvratio pogled. Taman sam htjela reći da bi mi godila Topla čokolada, ali me Bill preduhitrio.
-Dvije tople čokolade, molim-rekao je. Čim je konobarica otišla, nagnula sam se prema njemu.
-Kako si znao da želim toplu čokoladu?-upitala sam, sa glasnim naglaskom na «želim». On me posprdno pogledao.
-Nagađao sam All…kome ne bi sada prijala topla čokolada po ovom vremenu, pogotovo u takvoj haljinici? Pa nije valjda da čitam misli, haha-rekao je, te se počeo smijati. Lažno sam se osmjehnula, te se okrenula kada mi je konobarica donijela toplu čokoladu. Nakon što sam otpila nekoliko gutljaja, u gostionicu je netko ušao. Pogledala sam. Bile su to sisterke Parkinson. Čim su ušle, pokušale su me ubiti pogledom. Ali to im nikad ne bi uspjelo, prejaka sam.
-Misle ti smjestiti poslije spoja. Ljute su k'o ris-rekao je, te srknuo malo tople čokolade.
-A od kud ti to znaš?-upitala sam, te se nagnula preko stola kako bih vidjela njegovu reakciju. On me samo pogledao.
-A koja cura ne bi bila ljubomorna da se ljubi sa najljepšim frajerom u školi?-rekao je, te se nagnuo preko stola i snažno me poljubio. Ljubili smo se nekoliko sekundi, a tada mi je pogled pao na Parkinsonove. Jedna je bila plavija od druge. Ubit će me, pomislila sam. Ali nisam marila. Samo sam se približila Billu, i položila svoju ruku na njegovu.
-Volim te…-prošaptala sam mu na uho.
-I ja tebe…-rekao je, te me ponovno poljubio, samo ovaj put duže, strastvenije…
***
-Lea, ošamari me!-rekla sam, ulazeći u Rawencleavsku društvenu. Ona mi je samo prišla i ošamarila me.
-Auč! Ne tako jako..-prostenjala sam. Ona se nasmiješila te se okrenula da pokupi knjigu sa poda, koju je naknadno bacila.
-Lea, poljubili smo se, kada su Parkinsonove ušle u gostionicu! I izjavio mi je ljubav! Lea, hellou, čuješ li me?!-upitala sam. Vidjela sam tračak ljubomore na njezinim usnama.
-Poljubili ste se na prvom spoju?!-upitala je. Pored nje se odjednom stvorila Norrah, koja me čudno pogledala.
-Tko se ljubio na prvom spoju?-upitala je tada. Nas dvije smo se čudno pogledale. Pored nas je prošla Nic.
-Tko se ljubio?-upitala je ona na posljetku, te je izvadila nos iz knjige.
-ne..mislim, da jesmo, ljubili smo se, ali bilo je to drugačije…-rekla sam, ali me neki glas prekinuo iza mene.
-Moja sestra se ljubila na prvom spoju? Ooo, za ovo će čuti tata…-rekao je moj vrlo poznat glas, veličanstvenog Seana. Došlo mi je da ga gađam kamenjem, ali pošto mi ga nije bilo u blizini, odustala sam od te ideje.
-Oh, ne! Sada će čuti cijela škola…-rekla sam poraženo. Pored mene se sada stvorila Nell.
-Za što će sada znati cijela škola?-upitala je. Norrah i Nic su se okrenule za njom, kao i Sean.
-DA SU SE POLJUBILI NA PRVOM SPOJU!-zaderali su se svo troje u isto vrijeme. Lupila sam se šakom u lice, pokušavajući otkrit, je li ovo zbilja. Ali jeste. Cijela društvena me čudno pogledala. Sve što sam sada htjela jeste propasti u zemlju.


Post by Allyssa
Evo dragi moji blogeri, kome se dalo čitati. Meni se iskreno ne sviđa baš ovaj zadnji dio, početak sam bila pisala dok sam bila ljuta na svoju pravu sisterku, pa sam bila inspirirana. Što da vam još kažem? Evo ja znam da će Lea sljedeći post 100% bolje napisat...=-)

Sve vas volimo i ljubimo
Sister Stain

utorak, 15.07.2008.

When you can live forever, what do you live for?

Prvi skolski dan je bio jako naporan. Razmisljala sam hocu li izaci na sat kod Trawleneyice, jer nisam mogla da podnesem one licemjerne Gryffindorke-Lavander i Parvati. One u Trawleneyici vide idola i glumataju da vole Proricanje.
Ja zaista ne vidim nikakvu korist u tome. Kad god bih pokusavala da proreknem nesto, samo bih bezveze blenula u onu providnu kuglu i vidjala bih razlicita cudovista, za koja nikada nisam znala sta znace. Niti su me interesovala znacenja. Jednom mi je profesorica rekla da cu umreti za dva dana, a kad je ispalo da sam samo uganula nogu na metloboju, od tada sam je zamrzela i izbjegavam njene satove koliko god mogu.
-Dobro, barem smo se smejali!-izjavila je Alyssa, dok smo izlazile iz kule.
-Ne razumijem kakvu korist vidis u tome da blenes u jednu glupavu, dosadnu, staklenu kugletinu u kojoj samo vidis cudovista i monstrume.
-Ne, zaista. Ja nikada nisam videla nikakva cudovista. Ja sam vidjela sebe da hodam sa Billom!-rece ona nasmejano.
-Ma vidjela si mog djeda.-namrgodjeno sam joj uzvratila i krenula pravo ka Rawencalwskoj drustvenoj. Nisam imala zivaca da ju opet slusam kako toroce o njemu.
Bas lijep pocetak godine, zaista.
-Hej, Lea!-pozvao me je netko.
-Tko me treba?-nisam se zeljela okrenuti.
-Daj se okreni, sta mislis, tko je?-prepoznala sam Tomov glas.
-Aha, reci?-upitala sam ga.
-Poruci Alyssi da Bill zeli da izadje sa njom u Hogsmeade. Sad za vikend.-nasmeja se on.
-Aha. Hocu, nista ne brini.-govorila sam slatkim tonom, dok su mi se usne, s'naporom, razvukle u lazan osmijeh.
-E pa super, ja se zurim, vidimo se!-povika on i otrca.
Koliko se on okrenuo i otrcao, meni je samo spao osmijeh i vratila mi se nadrndana faca na lice.
-Mogao bi i ti nekad da pozoves.-komentarirala sam za sebe i otisla ka Drustvenoj. Dosadna gospodja Melly je zapevala. Definitivno ju je Debela Dama navukla na to.
-Bannannah Shadow.-rekla sam lozinku.
-Molim, srce?
-Nisam ti ja srce, i pustaj me unutra!-izderala sam se na nju-Bannannah Shadow!-ponovila sam bijesno lozinku, te usla u Drustvenu. Ne znam kako, ali Alyssa je vec bila tamo.
-Imas li mi sto za reci, sestro?
-Da, izlazis sa Billom za vrijeme izleta za vikend.
-Jao, stvarno?-iznenadi se Alyssa-Sto sam ti rekla?
-Daj me ne zezaj vise, nemam zivaca za tebe.-odgovorila sam i otisla u spavaonicu. Presvukla sam se potom i izasla. Zelela sam da vidim gdje su Malfoy i ostali. Medjutim, srela sam samo Starza i Nell u zagrljaju i to je bilo sve. Naravno, moj dragi brat me je gadjao koliko sam izasla. Grudva mi je dooobro protresla mozak.
-Seane, pretvorit cu te sledeci put u zadnjorasprskavajuceg sknuta, ako me budes gadjao!-izderala sam se. On i njegova napaljena ekipa su se sakrili iza zida.
-Zaista ne razumijem tu glupu djecu.-prokomentarirala sam i sela. Uzela sam Vjesticinu Ljubav i pocela je citati.
-Hej, mala, ti bas hoces da te netko ubije!!-cula sam Lavander.
-Prvo, ja nisam za tebe mala. Kao drugo, mislim da upravo ti trazis igru sa smrcu ovakvim ponasanjem.-ledeno sam joj odgovorila i mirno sklopila knjigu.
-Makni mi se od Toma, inace cu te ubiti kad te sledeci put vidim!
-Jao, draga, mene Tom i ne interesuje!-slagala sam je-Mada, ucinila bi mi veliku uslugu kad bi se okrenula i pogledala me opet ...
-Koja kokoska. Idemo, Lavander!-cula sam Parvati.
-Ne, necu! Zelim je da mi se pomeri od Cullena!
-Kog Cullena?-ironicno sam je upitala.
-Pa ...znas sta, i ona tvoja deformisana sestra bi mogla da se makne od Billa ....-rekla je Parvati. Mislile su da su jace, jer ih je dvije ...
-Wingardium Laviousa!-povikala je, misleci da ce me podici u vazduh. Medjutim, ja sam jaca od tih obicnih cini i uhvatila sam Wingardium u ruku i podigla je i tresnula o drvo.
-Sledeci put kad mi sestru budes nazvala deformisanom, ja cu ti promijeniti licni opis, mutnjakuso jedna bezvrijedna! I da znas, moja ga sestra NECE bataliti!-rekla sam i treskom je spustila na zemlju.
-Ti nisi normalna!-povikala je za sebe.
-A sto se tebe, Lavander, tice, pa ...Tom ti je slobodan. Ako mislis da bi se spustio toliko nisko da izadje sa Gryffindoricom ...samo naprijed, evo ga, iza tebe!-rekla sam cinicno i pocela da se smejem, a i on zamnom, kad je uhvatio Lavanderin iznenadjen pogled i crvene obraze.

Post by: Lea

Post je poprilicno glup. Oprostite na tome. Alyssa ce se sigurno potruditi da se nadoveze na ovo i da ispise bolji post, dok ja budem bila na moru.

Sve vas volimo i ljubimo,
Stain Sisters

nedjelja, 06.07.2008.

You're know, when you are a difrent....

Čula sam neku zvonjavu. Iritantni zvukovi, poput trrrr-trrrr odzvonjavali su mi u ušima. Napokon sam shvatila da je to moja budilica. Podigla sam svoju tešku ruku, te pritisnula malo dugme, na slatkom satu na zekoslava Mrkvu. Podigla sam pokrivač, koji mi je bio pokriven preko moje glave, te dohvatila mali, mekani rozi jastučić, sa susjednog kauča. Odlučila sam se ipak dignuti. Uzdignula sam se, skinula svoju rozu, sa srcima, spavačicu, te je stavila uredno na krevet. Obukla sam tada bijele široke hlače, i kričavo zelenu majicu, kratkih rukava. Podigla sam pogled po sobi. Da, dijelila sam sobu sa jednom osobom. Bila je to moja sestra blizanka. Iako smo bile potpuno različite, obje smo se veoma volile. Nije bilo te stvari koja bi nas rastavila. Ona je bila još uvijek u svom dubokom snu. Pogledala sam njezin dio sobe! Uf, stvarno bi ju netko morao naučiti, kako se spremaju knjige! Prišla sam joj, podigla njezin crni, debeli pokrivač, te joj šapnula:
-Vrijeme je za buđenje, budalice-šapnula sam, te joj se nasmiješila. Ona je otvorila jedno oko, te sa šakama počela trljati oči.
-Ne još mamice!-rekla je, te se okrenula na dugu stranu. Ja sam podigla sa poda neku njezinu crnu odjeću, te joj dobacila:
-Ja idem sada na doručak! Da si za 5 minuta dolje! Jasno?!-rekla sam i izigravala nekog vojnika.
-Na zapovijed kapetane!-rekla je, te prekrila svoje uši sa jastukom. Sišla sam na donji kat, točnije u dnevni boravak. Odmah sam primijetila svog brata, kako je na internetu. Kakvog li iznenađenja! Sigurno je na njemu od 5 ujutro!
-Bok buraz, što ima?-upitala sam, te u tanjur usipala mlijeko i žitarice.
-Ne sada sister! Igram LineAge! Idem na sljedeći level!-rekao je te nastavio kliktati mišem. Začula sam dernjavu iz spavaće sobe mojih roditelja. Malo sam prisluškivala, te napomenula bratu,
-Zar opet?-upitala sam, te prislonila uho na vrata.
-Yeap. Sada govore o Sabini…ma znaš, onu curu, sa kojom tata često ide na sastanke Čarobnjaka Crne magije-rekao je, te nastavio kliktati.
-Da…primijetila sam da ide na sastanke više puta tjedno-rekla sam, te gurnula žlicu u usta, te glasno samljela žitne pahuljice.
-Ne Toumas! Ja to više ne trpim! Nećeš više ići na te sastanke, i gotovo!-čula se dernjava njezine majke iz spavaće sobe.
-Yv, ti meni nećeš naređivati, znaš?-derao se moj otac. I dalje sam prisluškivala što su govorili. Odjednom mi je ispala žlica, koja je pala na pod…to su očito čuli i moji roditelji, pa su naglo zašutili. Čuli su se koraci koji su dolazili prema meni. Kada su se dovoljno približili, zaškripala su vrata, i otvorila se. Iznad njih je stajao jedan od najvećih crnih magova na svijetu. Mrko me pogledao, te gotovo ubio pogledom.
-Opet prisluškuješ?-upitao je, te je napravio svoj bolesni osmjeh.
-Ne tata. Ali vas je gotovo nemoguće NE čut-rekla sam te se on počeo bolesno smijati. Kada je završio, okrenuo se prema Yvonne, mojoj majci.
-Kako si to odgojila ovo razmaženo kopile?-upitao je, te je Yvonne izblijedio svaki osjećaj.
-Ne shvaćam, zašto si takav prema njoj!-rekla je Yv. On je koračao po sobi.
-Ti to nikada nećeš razumjeti-rekao je, te baš u tom trenutku sišla je Lea, te je odmah dobio smiješak na licu.
-Gdje je moja crna kraljica?-upitao je, te mu je Lea uputila jedan topao poljubac u obraze.
-Ovdje je tata-šapnula mu je na uho. Ja sam ju gotovo ljuto pogledala. Ona mi se nasmiješila, te mi priskočila u zagrljaj.
-Lea, vidi koliko je sati! Trebale smo već krenuti!-rekla sam, te smo obje spremile svoje kovčege sa odjećom i knjigama, te krenule u bezjački taxi, i odvezle se na kolodvor King's cross.
*********
U vlaku
**********
-Hej Starz, Nell, Nic! Kako ste mi?-upitala sam, te sjela u odjeljak u vlaku.
-Dobro. A gdje je Lea?-upitao je Starz grleći Nell.
-Mah, išla se pozdraviti sa Amy-rekla sam te stavila čudan naglasak na Amy. Na tu riječ, Starz se ukočio, a Nell je napravila čudnu grimasu. Nic, koja je za to vrijeme čitala neku debelu knjigu, ispala joj je, te poderala par stranica.
-Ne kužim, što joj je tako «lijepo» i «privlačno» kod nje, da se druže?-upitao je Starz. Nell je zamahnula glavom.
-Možda zato, jer su iste?-upitala je Nic. Nic nije baš voljela Leu. Ona je bila dobrica, baš poput mene. Stoga je nije obožavala, ali se družila sa njom, kada god je trebalo.
-Ma hajde, nije kao ona…nije toliko zla, uobražena, bezobrazna, arogantna, antipatična, glupa, smotana, ružna kao ona…-rekla je Nell, pokušavajući nas umiriti svojim sarkazmom, iako joj baš i nije pošlo za rukom…
U taj čas je ušla Lea, šminkajući svoje usne nekom tamno plavom bojom ruža.
-Hellou pipplsi! Kako je bilo dok me nije bilo? –rekla je veselo Leah, te poljubila Nell u obraze, sa glasnim cmok.
-Ma nismo mogli izdržati-rekla je sarkastično Nic, iako Lea i nije primijetila da je to bio sarkazam.
-Sorryte, bila sam sa Amy i ekipom…-rekla je opravdavajući se Lea.
-Naravno Lea! Pa što si ti mislila, gdje smo mi mislili gdje si ti?-upitala sam, te se ona nasmiješila, i zagrlila me.
**************
u Velikoj dvorani
**************
-Mmmmmmmmm, jedva čekam da krene večera-rekla je Lea, toliko glasno da ju je čulo pola Gryffindora.
-Lea, ne tako glasno! Znaš, ima ljudi koji doista žele čuti koji će prvašić pripasti kojem domu-rekla sam, te zapljeskala kada je Klobuk proglasio neku djevojčicu Gryffindorkom.
-ma daj, koga još to zanima…razmisli, što će nam se desiti ove školske godine? Ipak nam je ovo posljednja…-rekla je, ali ja sam ju prekinula.
-Molim? Posljednja? Ti ne misliš ići na sedmu godinu?-upitala sam zabrinuto.
-Ne sister…kako bi onda postala smrtonoša?-upitala je Lea, te napravila izraz lica, kao da je to normalno.
-Mislim da se to i očekivalo od tebe-rekla sam pomalo ljuto. Prekrižila sam ruke, te nabila svoju bijelu zimsku kapu(koja je imala na vrhu rozog zečića) tako da mi zamalo prekriva oči.
-Ma hajde Allyssa! Možda i bude nešto od tebe!-rekla je Lea, te je napravila veeeeeliki osmjeh, kada je Klobuk završio sa razvrstavanjem, i kada je Dumbledor jednim trzajem svojeg štapića stvorio i previše svečane hrane za svakim od 4 stolova.
-To mi uvijek kažeš-rekla sam, te krenula jesti neku juhu od povrća.
*****************************************************
Ljudi, opet je Allyssa. Lea je u Bg, kod bake, pa mi je dopustila da napišem ovaj put post ja….heh…
Nadam se da vam se sviđa, iako znam da svi više volite kada ona piše…ali, evo ja sam se potrudila, i nadam se da vam se sviđa….
Sve vas volimo i ljubimo
Sisters Stain

ponedjeljak, 23.06.2008.

Početak.....

Evo da vam se predstavimo....
Dakle, kao što i u opisu piše, ovaj Hpff pišu dvije najbolje prijateljice na blogo-sferi. Nas dvije smo blizanke Stain, nimalo slične niti u izgledu,niti u osobinama. Obje smo veoma pametne, pa smo pripale Rawenleavu. Na ovom blogu čitati ćete sve o našim uspjesima i neuspjesima, smjehu i suzama, obitelji i prijateljima, školi i zadaćama, događajima i dosadi. Ovo je sasvim obična Hp priča, iako je potpuno različita od ostalih. U svakom slučaju nas dvije se nadamo da će ova priča uspjeti, ali to će naravno, ovisiti i o vama! Dakle svaka će pisati jedan post...ovaj post pišem ja, Allyssa, poznata kao Nessa ili Gelly, a idući će pisati Lea, tj. Luc, Tiffy, Lacuna ili Emma...
Primamo likove...nadamo se da ćete se prijaviti...=-)
Sve ostalo piše u boxu...
Nadamo se da ćete nas čitati...
PoZzzz